Projekat „Košnica znanja“ realizujemo u partnerstvu sa Fondacija Novak Đoković sa ciljem da deci predškolskog uzrasta približimo svet pčela, prirode i biodiverziteta kroz pažljivo osmišljeno iskustveno učenje u prirodi.

Program se odvija u okviru BeeCentra, koji se nalazi u sklopu Silosa, a aktivnosti se realizuju u Medonosnom vrtu Silosa Beograd - jedinstvenom prostoru u kome se edukacija, priroda i urbana zajednica susreću. Kroz organizovane posete, mališani imaju priliku da na interaktivan i uzrastu prilagođen način upoznaju značaj pčela za životnu sredinu, otkriju šta je medonosno bilje i razumeju kako funkcioniše košnica kao mali, ali savršeno organizovan ekosistem.

Program je koncipiran tako da podstiče učenje kroz igru, posmatranje i neposredno iskustvo. Kroz vođene radionice, razgovore sa pčelarima i kreativne aktivnosti, deca razvijaju svest o važnosti očuvanja prirode, saradnje i odgovornosti - vrednosti koje pčele svakodnevno potvrđuju svojim načinom života. Boravak u Medonosnom vrtu Silosa Beograd pruža im priliku da provedu vreme na svežem vazduhu, istražuju, postavljaju pitanja i ostvare autentičnu vezu sa prirodom.

Zahvaljujući našoj inicijativi i podršci partnera, svi troškovi organizacije su u potpunosti pokriveni, te roditelji nemaju nikakve finansijske obaveze. Na taj način omogućavamo jednak pristup edukaciji i iskustvu boravka u prirodi za svu decu.

Na kraju posete, mališani se u svoje vrtiće vraćaju puni utisaka, novih znanja i simboličnih poklona koji ih podsećaju na ovaj poseban dan.

Košnica znanja“ nije samo izlet - već prvi korak ka generacijama koje razumeju, poštuju i čuvaju prirodu. 🌼🐝

Od 21. do 23. jula Medonosni vrt u Silosima postao je prostor susreta nauke i umetnosti, znatiželje i igre. U predivnom ambijentu prirode, tri letnja dana bila su ispunjena radionicama, istraživanjem i zajedničkim promišljanjem budućnosti - kao svojevrsna uvertira za 10. art+science festival koji nas na jesen očekuje u Domu kulture Silosi Beograd.

Tokom programa, publika svih generacija imala je priliku da zaviri u svet buduće izložbe Centra za promociju nauke kroz interaktivne i iskustvene radionice.

Na radionici „Tajne ispod naših nogu“ istraživali smo šta se sve krije u zemljištu - posmatrali, dodirivali i učili kroz igru, otkrivajući složeni svet koji postoji ispod površine.

Kroz „Sliku u pokretu“ učesnici su oživljavali priče kadar po kadar, upoznajući se sa procesom stop-animacije i stvarajući male filmske sekvence od svakodnevnih materijala.

Radionica „Mozak na delu“ približila je posetiocima osnove neuronauke kroz eksperimente koji pokazuju kako naš um funkcioniše dok razmišljamo, učimo i osećamo.

Posebno iskustvo bila je „Klimatska kapsula“, koja je posetioce senzorno i narativno „teleportovala“ u 2057. godinu, podstičući ih da zamisle moguće scenarije budućnosti i razmisle o sopstvenoj ulozi u svetu koji dolazi.

Ovaj trodnevni događaj bio je tek nagoveštaj onoga što sledi. U oktobru se vraćamo u Dom kulture Silosi Beograd sa jubilarnim, 10. art+science festivalom - većim, bogatijim i još uzbudljivijim programom koji briše granice između nauke i umetnosti i otvara nove perspektive.

Hvala svima koji su bili sa nama i učestvovali u programu.

Foto: Nemanja Pančić, Igor Pavićević

Za kraj desetog izdanja art+science festivala Putanje tehnologija, u Domu kulture Silosi, nismo želeli završnicu. Želeli smo početak. Zato smo zajedno posadili hrast.

Od 7. do 26. oktobra 2025. kroz umetnost, nauku i istraživanje bavili smo se tehnologijom, pamćenjem, vremenom i međugeneracijskim dijalogom. Razgovarali smo o budućnosti, a onda uradili nešto što traje duže od bilo kog formata.

U mitologiji, hrast je drvo snage, dugog pamćenja i zajednice – drvo koje povezuje generacije, drvo koje ostaje. Ali hrast nije samo simbol. On je važan izvor polena za pčele u proleće, dom za ptice, zaklon za insekte, hlad za ljude i mesto za okupljanja, razgovore i tišinu. Vremenom postaje mali ekosistem.

Umesto nečega što se potroši, odbaci ili zaboravi - zasadili smo nešto što raste. Nešto što će jednog dana biti hlad deci koja još nisu ni rođena.

Ovo nije samo simboličan gest. Ovo je produžetak izložbe. Živa instalacija koja pamti.

Jer ako već govorimo o tehnologijama i budućnosti, red je da ostavimo nešto stvarno.

Ne za samo za nas. Nego za one koji dolaze. 🌳

U Domu kulture Silosi Beograd imali smo priliku da ugostimo arhitektonsku školu KIPARH i realizujemo urbanističku radionicu Late Night Architecture, posvećenu sagledavanju grada iz perspektive deteta.

Radionica je bila namenjena deci i mladima uzrasta od 8 do 16 godina, koji su kroz interaktivan i istraživački proces identifikovali i mapirali gradske repere - mesta i javne prostore koji za njih predstavljaju važne orijentire u svakodnevnom kretanju kroz grad.

U saradnji sa organizacijom Gaia pokret, radionica je realizovana u formi interaktivne izložbe u prostoru Silosa Beograd. Rezultati rada polaznika poslužiće timu arhitektonske škole KIPARH kao polazna osnova za dalje istraživanje i dublje razumevanje odnosa između dece, grada i izgrađene sredine.

Posebnu zahvalnost dugujemo Zoranu Mesaroviću i Milinku Radosavljeviću, koji su ustupili svoje fotografije za analizu i rad tokom radionice.

Silosi Beograd nastavljaju da budu mesto susreta edukacije, arhitekture i javnog prostora, sa posebnim fokusom na programe koji podstiču najmlađe da aktivno učestvuju u razumevanju i oblikovanju grada u kom odrastaju.

Šta se dogodi kada u Beogradu okupite više od 100 investitora iz celog sveta? 🌍
Dobijete veče koje spaja kapital, ideje i ljude - događaj Rooftop, Sunset & Investing.

Iako je ovogodišnje izdanje, zbog kiše, premešteno sa planirane rooftop lokacije u unutrašnji prostor Silosa, duh događaja ostao je nepromenjen: ozbiljni razgovori o investiranju u opuštenoj atmosferi, uz muziku, osmehe i nova poznanstva.

Treću godinu zaredom, investitori iz Amerike, Evrope i regiona susreću se kako bi razmenili iskustva, istražili nove prilike i gradili odnose koji prevazilaze jedan događaj. Program je ove godine otvorio prostor za razgovor o regionalnom investicionom pejzažu, sa posebnim fokusom na biotehnologiju, fintech i druge rastuće industrije.

Rooftop, Sunset & Investing nije klasična konferencija. To je mesto gde poverenje, otvorenost i iskrena radoznalost imaju istu vrednost kao i kapital. Jer snaga jednog ekosistema ne meri se samo brojkama, već kvalitetom odnosa i ljudi koji ga grade.

Već sada zajednički osmišljavamo 2026. godinu - sa novim formatima i idejama koje rastu zajedno sa zajednicom. U vremenu kada su zdravi i povezani ekosistemi važniji nego ikada, Silosi i Rooftop, Sunset & Investing započinju saradnju sa ciljem da povežu kapital, kulturu i zajednicu.

Krajem avgusta u prostoru beogradskih Silosa i Luke Beograd održano je četvrto izdanje Los Silos Burger Festa, jednog od najposećenijih gastro festivala u Beogradu. Festival je trajao od 29. avgusta do 7. septembra 2025. godine i ove godine je organizovan na do sada najvećoj površini, nakon što je prethodno izdanje okupilo više od 50.000 posetilaca.

Los Silos Burger Fest okupio je brojne domaće izlagače koji su se publici predstavili autorskim burger specijalitetima pripremljenim isključivo za festival. Među učesnicima ovogodišnjeg izdanja bili su Baš Smash, Bistro Funk, BH, Fat Boys, Smash, Rozbrat, Thyme, New Balkan Cuisine, Burgerizza, Flat Burger, In Smoke We Trust, Haslers i Zaokret, dok je ponuda festivala obuhvatila i kraft piva, vina, koktele i deserte.

Pored gastronomskog segmenta, festival je doneo i raznovrstan prateći program koji se odvijao tokom celog dana. Tokom deset dana trajanja festivala, prostor Silosa ispunili su DJ-evi i bendovi, dnevne i večernje žurke, kao i posebni programski formati. Među njima se izdvojila subotnja jutarnja žurka Jurka, realizovana u saradnji sa Los Silos Burger Festom i održana u prostoru Luke Beograd.

Posebno mesto u programu zauzeo je i Los Silos Cup, amatersko takmičenje u pripremi burgera, koje je okupilo entuzijaste i zaljubljenike u ovu kulinarsku formu.

Festival je bio osmišljen kao događaj otvoren za sve generacije, pa su tokom njegovog trajanja organizovane i brojne aktivnosti za decu, uključujući edukativne i kreativne radionice, kao i sadržaje namenjene porodičnim posetama. Riverside lounge zona, smeštena uz Dunav, dodatno je doprinela opuštenoj atmosferi festivala i pretvorila ovaj deo grada u privremeni urbani dnevni boravak.

Los Silos Burger Fest jos jednom je potvrdio ulogu Silosa Beograd kao autentične urbane platforme na kojoj se susreću savremena gradska kultura, vrhunska gastronomija i muzika.

U okviru izložbe „Magija pirotskog ćilima“, koja je tokom juna i jula bila postavljena u beogradskim Silosima, realizovan je i prateći edukativno-kreativni program u vidu tufting radionica, nastalih u saradnji sa beogradskim brendom Twenty Five Market. Radionice su bile posvećene savremenom pristupu tradicionalnoj obradi vune, sa posebnim fokusom na pirotske motive i lokalno nasleđe.

Učesnici radionica imali su priliku da se upoznaju sa tufting tehnikom – savremenim procesom izrade tepiha pomoću specijalnih alata – i da kroz praktičan rad izrađuju male tepihe od 100% prirodne vune. Inspiracija za dizajn proizašla je iz bogate ornamentike pirotskog ćilima, čime je uspostavljen direktan dijalog između tradicionalnog zanata i savremenog dizajna.

Brend Twenty Five Market, iza kog stoji autorka Mina Kaljević, poznat je po izradi unikatnih, ručno rađenih tepiha koji povezuju umetnički izraz, zanatsko znanje i osećaj doma. Njihov rad zasniva se na korišćenju kvalitetne domaće vune i ideji da svaki tepih nosi lični pečat i priču, bilo da je namenjen privatnom ili javnom prostoru.

Tokom radionica u Silosima, tufting je predstavljen ne samo kao dizajnerska tehnika, već i kao proces koji podstiče kreativnost, fokus i neposredan odnos sa materijalom. Učesnici su, uz stručno vođenje, prolazili kroz sve faze rada - od ideje i crtanja motiva, preko rada na ramu, do završne obrade tepiha.

Radionice su se prirodno nadovezale na temu same izložbe, dodatno osvetljavajući potencijal vune kao materijala koji povezuje prošlost i sadašnjost, ručni rad i savremenu produkciju. Kao deo pratećeg programa izložbe „Magija pirotskog ćilima“, ove radionice su ponudile posetiocima iskustvo aktivnog učešća i ličnog susreta sa živim nasleđem, interpretiranim kroz savremeni jezik dizajna.

Nacionalni kulturni simbol u jednoj od najvećih postavki do sada

Nakon izložbe „Stvarnost očima velikih podataka“, realizovane u okviru manifestacije Maj mesec matematike, koju su i ove godine u beogradskim Silosima posetile desetine hiljada ljudi, prostor Silosa ugostio je još jednu veliku postavku – ovoga puta posvećenu svetski jedinstvenom pirotskom ćilimu. Izložba u produkciji Gaia pokreta, pod nazivom „Magija pirotskog ćilima“, bila je svečano otvorena 16. juna u Re-kreativnom centru Silosi Beograd i predstavljala je jednu od najvećih izložbi ikada posvećenih ovom simbolu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Postavka je obuhvatila više od 60 pirotskih ćilima velikog formata iz kolekcije porodice Nikolić, uz brojne manje prostirke, šustikle i komade nameštaja. Ko-autori izložbe bili su profesori Fakulteta primenjenih umetnosti dr um. Leonora Vekić i dr um. Zlatko Cvetković, a posetioci su imali priliku da kroz velike informativne panele, pripremljene u saradnji sa studentima grafičkog dizajna, na savremen i pristupačan način saznaju više o istoriji ćilimarstva u Srbiji i svetu.

Izložbu je pratila i monografija u kojoj je katalogizovano sto ćilima iz kolekcije porodice Nikolić, kao i video-rad „Kaleidoskop“ akademske slikarke i istoričarke umetnosti dr Milice Živadinović, te kratki dokumentarni film u režiji Maje Uzelac. U okviru izložbe izvedena je i predstava „Darovni ćilim Cvete Agnine“, po tekstu Piroćanca Momčila Antića, u interpretaciji glumica Angeline Lukić i Sare Jovanović, na dijalektu južne Srbije, u režiji Juga Đorđevića, dobitnika Sterijine nagrade.

Tokom trajanja izložbe organizovane su radionice izrade tapiserija sa pirotskom šarom, dečije radionice crtanja pirotskih ornamenata, kao i promocija knjige „Ornamenti Srbije“ Milice Živadinović.

Pirotski ćilim prepoznat je još na Svetskoj izložbi u Parizu 1892. godine kao fenomen zbog toga što ima isto lice i naličje, po čemu je jedinstven u svetu. Do 1940. godine redovno je predstavljan na svetskim izložbama kao nacionalni simbol Srbije, a 1922. godine bio je vodeća dekoracija na venčanju kralja Aleksandra i kraljice Marije Karađorđević. Pirotske ćilime na poklon su dobijali i britanska kraljica Elizabeta, kao i brojni državnici i slavne ličnosti, a mnogi od tih primeraka danas imaju neprocenjivu vrednost. Od 2012. godine pirotsko ćilimarstvo upisano je u Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije pod zaštitom UNESCO-a, uz dokumentovanih 96 ornamenata i 122 šare, od kojih svaka nosi posebno narodno verovanje.

Izložba je bila i omaž Pirotu, jednom od najstarijih gradova na Balkanu, čija su bogata tradicija i zanati dodatno predstavljeni na „Bazaru pirotskih čarolija“, održanom 23. juna u Silosima, gde su posetioci mogli da se upoznaju i sa lokalnim delikatesima poput peglane kobasice i kačkavalja. Izložba „Magija pirotskog ćilima“ bila je otvorena za posetioce do 2. jula.

Nova sabirnica društvenog života Beograda

Silosi su se tokom ovog perioda još jednom potvrdili kao nova sabirnica društvenog života Beograda. Kao projekat neprofitne organizacije Gaia pokret, čija se delatnost zasniva na obrazovanju, umetnosti, sportu i zaštiti životne sredine, Silosi su do sada ugostili brojne domaće umetnike, studente umetničkih fakulteta, kao i manifestacije poput Bitefa, EXIT-a i Beograd Fashion Weeka.

U okviru kompleksa razvijen je i Medonosni vrt sa pčelinjakom iz kojeg je nastao višestruko nagrađivani brend meda „Mad Med“, dok su Silosi tokom cele godine bili domaćin izložbama, festivalima hrane i pića, predstavama, edukativnim panelima, zanatskim radionicama, časovima joge, bazarima domaćih proizvoda i brojnim drugim kulturnim i društvenim događajima.

Šta spaja Meksiko siti i Beograd otkriva nova izložba u Silosima od 18. do 27. jula

„Prisustvo u odsustvu“ bile su reči kojima je umetnica Nadežda Stanković opisala izložbu svojih radova nastalih na relaciji između Beograda i Meksiko Sitija. Dolazeći iz sveta arhitekture, Nadežda je predstavila dela snažno oslonjena na materijalnost, unikatne teksture i oblike koje svakodnevno susrećemo na ulicama velikih gradova poput ova dva u kojima su radovi nastajali. Izložba je bila postavljena u galeriji beogradskih Silosa, gde se mogla posetiti svakog dana od 16 do 22 časa, u periodu od 18. do 27. jula.

Rođena u Srbiji, sa tadašnjim prebivalištem u Meksiko Sitiju, Nadežda Stanković je kroz višeslojne radove svedočila o prolaznosti, prisustvu i tragovima koje vreme ostavlja. Nakon završenih master studija arhitekture, radila je u Moskvi, Amsterdamu, Istanbulu i Meksiko Sitiju, da bi potom napustila arhitektonsku praksu i u potpunosti se posvetila umetnosti.

Njeni radovi nisu bili dekorativni – oni su svedočili. Zidovi koji pamte. Površine koje dišu kroz pukotine, ogoljenost i materijalnu težinu. U procesu slikanja koristila je cement, konopce, papir i skalpel - materijale koji nose osećaj prolaznosti i unutrašnje istine. Serije Absence Presence, Vestiges of Time i Ashes of Presence bavile su se onim što ostaje nakon što trenutak prođe. U prostoru Silosa slike su se stapale sa zidovima, ne nudeći objašnjenja, već podsećajući na prolaznost i pozivajući posetioce da budu potpuno prisutni - makar na tren.

U našem medonosnom vrtu, između betona koji pamti i prirode koja se vraća, slavili smo tri godine rada neprofitne organizacije GAIA POKRET.

Vođeni duhom Alise u Zemlji čuda, zakoračili smo u prostor gde se realno i imaginarno prepliću, gde pitanja imaju veću vrednost od odgovora, a kreativnost je samo drugo ime za slobodu. Wonderland nije tema - to je stanje svesti.

Gaia pokret je prirodni saveznik tog sveta. Energija, posvećenost i vera u cikluse rasta utkali su novi život u Silose: kroz zajednicu, ritual, zemlju, pčele, umetnost i stalno podsećanje da prostor diše onoliko koliko mu mi to dozvolimo.

Manifest. Create. Repeat.
Vidimo se s druge strane ogledala ✨